ХРАМОВИ ЛЕВАЧКОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА
Манастир Каленић грађен је од 1407-1413. за време деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара и књегиње Милице, као задужбина протодохијара Богдана, његове жене Милице и брата Петра. Храм је посвећен Ваведењу пресвете Богородице. Матице се воде од 1837.
Храм Св. Ђорђа у Драгову грађен је, на темељима старије цркве брвнаре, од 1893-1894. Саградили су га мештани села Пуљци (садашњи део Драгова). Свештеничко освећење обављено је 1904. Црквено звоно је постављено 1907. Освећење нове звонаре обавио је господин Валеријан, епископ шумадијски, 30. јула 1964. Живопис је урадио Јанко Брашић из Опарића 1936. Нови иконостас (1997) урадила је мајсторска радионица манастира Жиче. Матице се воде од 1895. У Драгову је 1986. саграђена црквица (није освештена), као храм Светог Саве, на месту званом Белановац, где је и у старија времена постојала црква. Саградиле су је фамилије Симијоновић и Јовановић из Пуљака - Драгова.
Храм Св. пророка Илије у Жупањевцу саграђен је у другој половини 19. века на темељима старе цркве из ранохришћанских времена. За зидине које се налазе око садашње цркве Феликс Каниц тврди да су остаци римског кастела. Храм је у средњем веку обновљен и припадао је жупану Николи, брату царице Милице. Новије фреске су рад Јанка Брашића, а старије иконе радио је 1887. Тома Станојевић, црквени молер из Алексинца. Матице се воде од 1884. У Жупањевцу постоји више цркава, црквица и манастирака које су нажалост, јако оштећене и запуштене, једина црква на овом делу Левча, која је у служби православних верника из шест села, је храм Св. пророка Илије. Данас жупањевачку парохију чине села: Жупањевац, Надрље, Доброселица, Богалинац, Малешево и Сибница.
Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Опарићу грађен је од 1933-1937, освећен 1937. Ктитор је био краљ Александар Карађорђевић. Живопис и иконе дело су Николе Мајендорфа. Нова звонара подигнута 1979. Матице се воде од 1935. У Опарићу постоји и храм Преподобне мученице Параскеве (Мастирина) из турског времена. Обнова овог храма који је некада био манастир започела је 1925. а завршена и освећена 1983.
Непарохијски храм Св. оца Николаја у Калудри грађен је од 1880-1885. Ова црква брвнара обновљена је 1970 (в. Превешт).
Капела Преподобног Романа у Превешту подигнута је 1983. освећена 1985. од стране епископа шумадијског др Саве (Вуковића). Превештској парохији припада и црква манастира Каленић - храм Ваведња Пресвете Богородице (в. манастир Каленић). Данас превешку парохију чине: Каленићки Прњавор, Шљивица, Горњи Дубич, Калудра и Превешт.
Храм Св. Козме и Дамјана у Белушићу саградио је (1890) свештеник Теодор Поповић, "који је ову цркву својим трошком подигао и место за њу купио". Поред овог непарохијског храма изграђен је нови (парохијски) храм Св. кнеза Лазара чије је темеље осветио почивши др Сава (Вуковић), епископ шумадијски, на Видовдан 1989. Матице се воде од 1890. Парохију чине села Белушић и Брајновац.
Храм Св. оца Николаја - Манастирак у Великој Крушевици, подигнут је крајем 14. и почетком 15. века, за врема кнеза Лазара и његовог сина Стефана, као задужбина неког још увек непознатог властелина. Црквена зграда је саграђена 1870. Више пута паљен, рушен и обнављан (последњи пут 1961) углавном је сачувао свој првобитни изглед. Према црквено-административној подели (19. век) крушевички Манастирак је имао три парохије: рековачку, ратковичку и течићску, са чак 15 левачких села: Баре, Велика Сугубина, Вукмановац, Ломница, Мотрић, Ратковић, Рековац, Слатина, Сиљевица, Урсуле и Цикот, а од 1853. Кавадар, Комаране, Рабеновац и Течић, који су до тада припадали манастиру Ивковић. Данас је крушевички Манастирак парохијска црква са сталним свештеником и парохијским домом саграђеним 1978. Парохију чине: Велика Крушевица, Комаране, Мотрић, Сиљевица и Баре.
Непарохијски храм Преподобне матере Параскеве (припада Манастирку) у Сиљевици саграђен је 1956. Сада (2005) је отпочела градња црквене куће.
Храм Св. великомученика Теодора Тирона у Великим Пчелицама саграђен је 1888. Иконостас је завршен 1899. а звоник је дограђен 1985. Антиминс је епископа шумадијског Валеријана. Матице рођених се воде од 1875, венчаних од 1877. и умрлих од 1912. Данас ову парохију чине В. Пчелице и Дулене.
Редак је случај да се на тако малом растојању у КО В. Пчелица, нађу три српске светиње, три манастира, као што су то: Денковац, Ралетинац и Саринац. Сва три манастира су у близини реке Дуленке, на обронцима шумовитог Кременца, недалеко од Великих Пчелица. Постоје два предања о подизању ових српских светиња, по првом њих је изгадио краљ Драгутин, скраја 13. и почетком 14. века. По другом предању њих су саградиле три сестре, кћери погинулог племића на Косову, које су се овде од Турака сакриле. На западном зиду манастира Ралетинац, стоје фреске сестара у народним ношњама.
Манастир Денковац, чији је храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, дуго, после турских рушења и паљења, није обнављан. Обнављање читавог манастирског коплекса почело је тек 1965. када је саграђена трпезарија и нешто касније дрвена капела над гробом средњовековне ктиторке Дене. Црква и иконостас су обновљени 1986. а нови велики манастирски конак 1994. Неки грађевински радови су још у току.
Манастир Ралетинац - храм Св. апостола Петра и Павла, је захваљујући Јовану Ракићу, трговцу из овог краја, обновљен сто година пре Денковца, тј. 1870. када је сазидана црква и један мањи конак. Иконостас је постављен 1893. Ипак, граћевински радови на ограђивању манастирског простора и зидање припрате и већег конака, завршени су 1977. Црква је покривена бакром, а подигнута су два нова конака.
Манастир Саринац - храм Вазнесења Господњег, имао је сличну судбину као и Денковац и Ралетинац. Међутим његова обнова је још увек у току. Завршени су грађевински радови на цркви, зидање манастирског конака, уређење порте и изградња прилазног пута. Обновљен је и гроб ктитора који се налази у близини манастира.
Храм Св. великомученице Марине у Горњој Сабанти од 1910-1933. Патријарх српски Варнава је осветио ову цркву и даривао јој иконостас, рад професорке Викторије Пузанове. Ова црква је 1993. срушена и на њеном месту, две године касније, отпочела је изградња (радови у завршној фази) нове која је такође посвећена истој светитељки. Црквени дом са салом подигнут је 1986. Горњосабаначка црква има једну парохију и две црквене општине - Горња Сабанта и Велика Сугубина. Данас, поред В. Сугубине, овој парохији припада и Старо Село.
Храм Св. великомученика Димитрија у Ратковићу грађен је од 1925-1928. Ктитор је био патријарх Димитрије, који је цркву и осветио. Иконостас су изградила браћа Јосифовић, из Ратковића. Парохијски дом саграђен 1935, а црквена сала 1982. Данас је она парохијска црква само за село Ратковић.
Храм Преподобног Романа српског у Рековцу подизан је од 1928-1933. када је и освећен од викарног епископа сремског гос. Тихона. Живопис у храму осликали су Рафаело и Никола Крстић, а иконостас Никола Радиновић из Вевчана код Струге. Звонара је изграћена 1958. а парохијски дом са црквеном салом 1988. Црква коју су Рековчани изградили почетком 20. века, срушила се 1912. због подводног терена на коме је била изграђена. У 19. веку Рековац је припадао великокрушевичком Манастирку (храм Св. оца Николаја), у коме су вођени протоколи рођених, венчаних и умрлих од 1837. за 17 околних левачких села.
Црква на Главеји код Рековца подигнута је у 14. веку.
Храм Св. Арханђела Гаврила у Секуричу, саграђен је 1934. од средстава Милисава Милошевића, трговца из Секурича (радио и живео у Београду) и добровољним радом мештана. Цркву је 1935. осветио патријарх српске Православне цркве, гос. Варнава. Данас је она парохијска црква за ово село (до 1880. Секурич је припадао парохији ивковачког манастира у Ивковићу, од 1880-1890 прерадовачкој - храм Св. Симона краља српског, а од 1891-1934. парохији цркве у Белушићу).
Црква Градац у Секуричу подигнута је у 14. веку.
Рабеновац је до 1853. припадао парохији манастира у Ивковићу, а затим великокрушевичком манастирку. Садашња парохијска црква у Рабеновцу граћена је као храм Св. великомученика Прокопија, од 1921-1923. а освећена је 1938. од викарног епископа сремског Саве, као храм Св. Арханђела Гаврила (!?). Зидни живопис је урадио Јанко Брашић, сликар уметничке наиве, из Опарића. Парохијски дом и црквена сала саграћени су и освештени 1969. Парохија је течићка и чине села: Рабеновац, Вукмановац, Кавадар и Течић.
Непарохијски храм Преподобне матере Параскеве у Течићу (на месту званом Рогачица) завршен је 1997 (в. Рабеновац).
Непарохиски храм Св. апостола Петра и Павла у Сибници (в. Жупањевац).
Манастир у Ивковићу посвећен рођењу Богородице, саграђен је у другој половини 14. века, обновљен 1786. и претворен у метох манастира Каленић. Почетком 19. века манастир је претворен у парохијску цркву. Манастир је саградио кнез Лазар Хребељановић и поклонио свом кованxији (пчелару) Ивку, по коме су манастир и село добили име.
Непарохијски храм Св. Петке у Беочићу, саграђен је 1903. на рушевинама темеља старог манастира Беочина, по коме је и село добило име. Према предању манастир Беочин је био Немањина задужбина, па су га Турци, по заузимању ових крајева, порушили. У литератури се помиње и као Бела Црква.
Данас манастир у Ивковићу и црква у Беочићу припадају архијерејском намесништву беличком и лоћичкој парохији.
Манастир Прерадовац је посвећен Св. Симону монаху (Стевану Првовенчаном српском краљу), реновиран је више пута, последњи пут од 1995. када је епископ шумадијски др Сава, на дан 12. маја служио Свету литургију у Прерадовцу, и дао благослов за санацију постојећег храма. После десетогодишњег рада и труда мештана села Калудре, Лепојевића и Опарића, 2003. завршена је санација цркве и конка и подигнута звонара. Храм је (2003) освештан од стране владике Јована, епископа шумадијског и проглашен за женски манастир. Поред храма Св. Петке у Беочићу и градња овог храма се везује за 12-13. век и доба славних Немањића. Матице се воде од 1875.
Од 2002. почела је градња цркве Св. великомученика Пантелејмона у Комарану (место звано Лазове у шумици између Мотрића и Комарана), на месту где је раније постојала црква брвнара а која је 1946. срушена.
Манастир Каленић грађен је од 1407-1413. за време деспота Стефана Лазаревића, сина кнеза Лазара и књегиње Милице, као задужбина протодохијара Богдана, његове жене Милице и брата Петра. Храм је посвећен Ваведењу пресвете Богородице. Матице се воде од 1837.
Храм Св. Ђорђа у Драгову грађен је, на темељима старије цркве брвнаре, од 1893-1894. Саградили су га мештани села Пуљци (садашњи део Драгова). Свештеничко освећење обављено је 1904. Црквено звоно је постављено 1907. Освећење нове звонаре обавио је господин Валеријан, епископ шумадијски, 30. јула 1964. Живопис је урадио Јанко Брашић из Опарића 1936. Нови иконостас (1997) урадила је мајсторска радионица манастира Жиче. Матице се воде од 1895. У Драгову је 1986. саграђена црквица (није освештена), као храм Светог Саве, на месту званом Белановац, где је и у старија времена постојала црква. Саградиле су је фамилије Симијоновић и Јовановић из Пуљака - Драгова.
Храм Св. пророка Илије у Жупањевцу саграђен је у другој половини 19. века на темељима старе цркве из ранохришћанских времена. За зидине које се налазе око садашње цркве Феликс Каниц тврди да су остаци римског кастела. Храм је у средњем веку обновљен и припадао је жупану Николи, брату царице Милице. Новије фреске су рад Јанка Брашића, а старије иконе радио је 1887. Тома Станојевић, црквени молер из Алексинца. Матице се воде од 1884. У Жупањевцу постоји више цркава, црквица и манастирака које су нажалост, јако оштећене и запуштене, једина црква на овом делу Левча, која је у служби православних верника из шест села, је храм Св. пророка Илије. Данас жупањевачку парохију чине села: Жупањевац, Надрље, Доброселица, Богалинац, Малешево и Сибница.
Храм Св. цара Константина и царице Јелене у Опарићу грађен је од 1933-1937, освећен 1937. Ктитор је био краљ Александар Карађорђевић. Живопис и иконе дело су Николе Мајендорфа. Нова звонара подигнута 1979. Матице се воде од 1935. У Опарићу постоји и храм Преподобне мученице Параскеве (Мастирина) из турског времена. Обнова овог храма који је некада био манастир започела је 1925. а завршена и освећена 1983.
Непарохијски храм Св. оца Николаја у Калудри грађен је од 1880-1885. Ова црква брвнара обновљена је 1970 (в. Превешт).
Капела Преподобног Романа у Превешту подигнута је 1983. освећена 1985. од стране епископа шумадијског др Саве (Вуковића). Превештској парохији припада и црква манастира Каленић - храм Ваведња Пресвете Богородице (в. манастир Каленић). Данас превешку парохију чине: Каленићки Прњавор, Шљивица, Горњи Дубич, Калудра и Превешт.
Храм Св. Козме и Дамјана у Белушићу саградио је (1890) свештеник Теодор Поповић, "који је ову цркву својим трошком подигао и место за њу купио". Поред овог непарохијског храма изграђен је нови (парохијски) храм Св. кнеза Лазара чије је темеље осветио почивши др Сава (Вуковић), епископ шумадијски, на Видовдан 1989. Матице се воде од 1890. Парохију чине села Белушић и Брајновац.
Храм Св. оца Николаја - Манастирак у Великој Крушевици, подигнут је крајем 14. и почетком 15. века, за врема кнеза Лазара и његовог сина Стефана, као задужбина неког још увек непознатог властелина. Црквена зграда је саграђена 1870. Више пута паљен, рушен и обнављан (последњи пут 1961) углавном је сачувао свој првобитни изглед. Према црквено-административној подели (19. век) крушевички Манастирак је имао три парохије: рековачку, ратковичку и течићску, са чак 15 левачких села: Баре, Велика Сугубина, Вукмановац, Ломница, Мотрић, Ратковић, Рековац, Слатина, Сиљевица, Урсуле и Цикот, а од 1853. Кавадар, Комаране, Рабеновац и Течић, који су до тада припадали манастиру Ивковић. Данас је крушевички Манастирак парохијска црква са сталним свештеником и парохијским домом саграђеним 1978. Парохију чине: Велика Крушевица, Комаране, Мотрић, Сиљевица и Баре.
Непарохијски храм Преподобне матере Параскеве (припада Манастирку) у Сиљевици саграђен је 1956. Сада (2005) је отпочела градња црквене куће.
Храм Св. великомученика Теодора Тирона у Великим Пчелицама саграђен је 1888. Иконостас је завршен 1899. а звоник је дограђен 1985. Антиминс је епископа шумадијског Валеријана. Матице рођених се воде од 1875, венчаних од 1877. и умрлих од 1912. Данас ову парохију чине В. Пчелице и Дулене.
Редак је случај да се на тако малом растојању у КО В. Пчелица, нађу три српске светиње, три манастира, као што су то: Денковац, Ралетинац и Саринац. Сва три манастира су у близини реке Дуленке, на обронцима шумовитог Кременца, недалеко од Великих Пчелица. Постоје два предања о подизању ових српских светиња, по првом њих је изгадио краљ Драгутин, скраја 13. и почетком 14. века. По другом предању њих су саградиле три сестре, кћери погинулог племића на Косову, које су се овде од Турака сакриле. На западном зиду манастира Ралетинац, стоје фреске сестара у народним ношњама.
Манастир Денковац, чији је храм посвећен Успенију Пресвете Богородице, дуго, после турских рушења и паљења, није обнављан. Обнављање читавог манастирског коплекса почело је тек 1965. када је саграђена трпезарија и нешто касније дрвена капела над гробом средњовековне ктиторке Дене. Црква и иконостас су обновљени 1986. а нови велики манастирски конак 1994. Неки грађевински радови су још у току.
Манастир Ралетинац - храм Св. апостола Петра и Павла, је захваљујући Јовану Ракићу, трговцу из овог краја, обновљен сто година пре Денковца, тј. 1870. када је сазидана црква и један мањи конак. Иконостас је постављен 1893. Ипак, граћевински радови на ограђивању манастирског простора и зидање припрате и већег конака, завршени су 1977. Црква је покривена бакром, а подигнута су два нова конака.
Манастир Саринац - храм Вазнесења Господњег, имао је сличну судбину као и Денковац и Ралетинац. Међутим његова обнова је још увек у току. Завршени су грађевински радови на цркви, зидање манастирског конака, уређење порте и изградња прилазног пута. Обновљен је и гроб ктитора који се налази у близини манастира.
Храм Св. великомученице Марине у Горњој Сабанти од 1910-1933. Патријарх српски Варнава је осветио ову цркву и даривао јој иконостас, рад професорке Викторије Пузанове. Ова црква је 1993. срушена и на њеном месту, две године касније, отпочела је изградња (радови у завршној фази) нове која је такође посвећена истој светитељки. Црквени дом са салом подигнут је 1986. Горњосабаначка црква има једну парохију и две црквене општине - Горња Сабанта и Велика Сугубина. Данас, поред В. Сугубине, овој парохији припада и Старо Село.
Храм Св. великомученика Димитрија у Ратковићу грађен је од 1925-1928. Ктитор је био патријарх Димитрије, који је цркву и осветио. Иконостас су изградила браћа Јосифовић, из Ратковића. Парохијски дом саграђен 1935, а црквена сала 1982. Данас је она парохијска црква само за село Ратковић.
Храм Преподобног Романа српског у Рековцу подизан је од 1928-1933. када је и освећен од викарног епископа сремског гос. Тихона. Живопис у храму осликали су Рафаело и Никола Крстић, а иконостас Никола Радиновић из Вевчана код Струге. Звонара је изграћена 1958. а парохијски дом са црквеном салом 1988. Црква коју су Рековчани изградили почетком 20. века, срушила се 1912. због подводног терена на коме је била изграђена. У 19. веку Рековац је припадао великокрушевичком Манастирку (храм Св. оца Николаја), у коме су вођени протоколи рођених, венчаних и умрлих од 1837. за 17 околних левачких села.
Црква на Главеји код Рековца подигнута је у 14. веку.
Храм Св. Арханђела Гаврила у Секуричу, саграђен је 1934. од средстава Милисава Милошевића, трговца из Секурича (радио и живео у Београду) и добровољним радом мештана. Цркву је 1935. осветио патријарх српске Православне цркве, гос. Варнава. Данас је она парохијска црква за ово село (до 1880. Секурич је припадао парохији ивковачког манастира у Ивковићу, од 1880-1890 прерадовачкој - храм Св. Симона краља српског, а од 1891-1934. парохији цркве у Белушићу).
Црква Градац у Секуричу подигнута је у 14. веку.
Рабеновац је до 1853. припадао парохији манастира у Ивковићу, а затим великокрушевичком манастирку. Садашња парохијска црква у Рабеновцу граћена је као храм Св. великомученика Прокопија, од 1921-1923. а освећена је 1938. од викарног епископа сремског Саве, као храм Св. Арханђела Гаврила (!?). Зидни живопис је урадио Јанко Брашић, сликар уметничке наиве, из Опарића. Парохијски дом и црквена сала саграћени су и освештени 1969. Парохија је течићка и чине села: Рабеновац, Вукмановац, Кавадар и Течић.
Непарохијски храм Преподобне матере Параскеве у Течићу (на месту званом Рогачица) завршен је 1997 (в. Рабеновац).
Непарохиски храм Св. апостола Петра и Павла у Сибници (в. Жупањевац).
Манастир у Ивковићу посвећен рођењу Богородице, саграђен је у другој половини 14. века, обновљен 1786. и претворен у метох манастира Каленић. Почетком 19. века манастир је претворен у парохијску цркву. Манастир је саградио кнез Лазар Хребељановић и поклонио свом кованxији (пчелару) Ивку, по коме су манастир и село добили име.
Непарохијски храм Св. Петке у Беочићу, саграђен је 1903. на рушевинама темеља старог манастира Беочина, по коме је и село добило име. Према предању манастир Беочин је био Немањина задужбина, па су га Турци, по заузимању ових крајева, порушили. У литератури се помиње и као Бела Црква.
Данас манастир у Ивковићу и црква у Беочићу припадају архијерејском намесништву беличком и лоћичкој парохији.
Манастир Прерадовац је посвећен Св. Симону монаху (Стевану Првовенчаном српском краљу), реновиран је више пута, последњи пут од 1995. када је епископ шумадијски др Сава, на дан 12. маја служио Свету литургију у Прерадовцу, и дао благослов за санацију постојећег храма. После десетогодишњег рада и труда мештана села Калудре, Лепојевића и Опарића, 2003. завршена је санација цркве и конка и подигнута звонара. Храм је (2003) освештан од стране владике Јована, епископа шумадијског и проглашен за женски манастир. Поред храма Св. Петке у Беочићу и градња овог храма се везује за 12-13. век и доба славних Немањића. Матице се воде од 1875.
Од 2002. почела је градња цркве Св. великомученика Пантелејмона у Комарану (место звано Лазове у шумици између Мотрића и Комарана), на месту где је раније постојала црква брвнара а која је 1946. срушена.
