index

Левач је део Шумадије, у исто време и један од најпитомијих делова централне Србије. Природни потенцијал су брежуљкасти предели између Јухора и Гледићких планина, чисти извори, реке, клисуре, лековито биље, дивљач. Споменици културе из различитих периода, не само српске историје, битно су обележје овог краја: насеље из неолита у подножју брда Благотин, седам средњевековних градова, манастир Каленић, старе цркве у Великој Крушевици, Опарићу, Прерадовцу. Седиште ове привредно неразвијене регије је Рековац, варошица формирана дуж регионалног пута Крагујевац-Крушевац.

Гледићке планине, на чијим обронцима се Левач простире, пружају се у правцу Трстеника на југу и Крагујевца на северу, дужином од 35 до 40 км, затим Рековца на истоку и Груже на западу. Просечна ширина Гледићких планина износи око 20 км, па ове планине заузимају око осам стотина км².

Осим тога што ове планине заузимају велико пространство, оне су поред Рудника и највише у Шумадији. Највиши врх је Самар (922м ). Иначе, од десетак шумадијских планина , Гледићке планине се сматрају за најлепше, а најпре због њихових природних лепота, разних реткости и знаменитости. Део Гледићких планина који заузима простор општине Рековац највише карактеришу бројне живописне клисуре, а које чине Каленићка и Жупањевачка река, као и река Дуленка.