manastir kalenic

Манастир Каленић (www.solair.eunet.yu-sinisa) је споменик културе наше средњевековне баштине по коме је Левач надалеко познат. Подигнут је почетком XV века (1407-1413) за време владавине деспота Стефана Лазаревића. Налази се на проширеном делу шумовите клисуре Каленићке реке. Подигао га је пехарник Богдан, виши достојанственик на двору деспота Стефана Лазаревића. Каленић је више пута паљен, рушен и опустошен од стране Турака, а исто тако више пута обнављан. Стручна рестаурација извршена је 1928/1929. године.Манастир представља врхунски домет моравске школе и један је од најлепших наших средњевековних манастира. Због изузетних архитектонских, уметничких и културно-историјских вредности манастир Каленић је међу првима стекао својство споменика културе у марту 1948. године. Увођењем категоризације културних добара, проглашен је 1979. године одлуком Скупштине Србије за непокретно културно добро од изузетног значаја.

Црква Ваведења пресвете Богородице је најраскошнија црквена грађевина моравског стила. Споља је богато украшена наизменичним смењивањем опека и камена и бројним орнаментима исклесаним у беловодском каменом пешчару. И по живописном, колористички префињеном фреско-сликарству манастир Каленић спада у ред најлепших споменика моравске архитектуре и уметности почетка XV века.

Спољашњи изглед импресионира пластиком на фасадама од украсног пешчара и доминантним централним кубетом.
Фреске имају посебну вредност и припада им значајно место у средњевековном српском сликарству . Изузетно се истичу «Свадба у Кани» и «Свети ратници».

У свом вишевековном постојању манастир Каленић је доживео више већих или мањих обнова.
        Велика обнова запустелог манастира била је у XVII веку када је обновљен захваљујући досељеним монасима из манастира Морача. У време Карађорђа, 1806. године дозидана је нова припрата. У време кнеза Милоша обновљени су конак, зидови, звонара. Године 1877. утврђено је да испод креча којим су били премазани сви унутрашњи зидови цркве постоје фреске, па су пажљивим чишћењем и скидањем креча оне и откривене, што се може сматрати првим конзерваторским откривањем средњевњковног живописа.
        Почетком XX века старешина манастира, архимандрит Никон, изградио је велики и мали конак и доградио трпезарију, тако да је Каленић добио данашњи изглед.
        Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви Ваведења Богородице су изведени од 1928. до 1930. године, а архитекта је био Ђурђе Бошковић.

Постојање идеје о целини , са потребним решењима и извођачким пројектима, уз изузетно поверење и сарадњу Републичког завода за заштиту споменика културе и Одбора за обнову било је пресудно за покретање и спровођење целовите обнове манастира Каленић у периоду од 1991. до 1997. године.
Замисао Републичког завода за заштиту споменика културе и жеља Одбора за обнову да се манастир Каленић из стања запуштности и заборављености доведе у ред великих и уређених манастира, успешно је спроведена.
Уређењем објекта, порте и прилаза манастиру, Каленић је започео нову фазу свог трајања. Обновљен грађевински, са условима становања бољим него у многим другим манастирима, може постати културни и духовни центар, не само левачког и шумадијског краја, већ и један од центара Србије. Дакле, може добити улогу коју је некада имао, када су га посећивали припадници краљевске породице, чланови владе, песници и научници.