У селу Опарићу, у близини манастира Каленић, већ тридесетих година јавља се као самоука појава Јанко Брашић, велики аниматор самоуког сликарства у свом крају и претходница сликара из Опарића. Брашићево дело је казивање о србијанском селу, о судбинама његових људи, њиховим жалостима и радостима, али и историјским збивањима и трагедијама као што је Косовски бој, који Брашић пасионирано слика.Одгојен на традицији народне песме он говори о свету коме припада јасним и чистим, нешто опорим језиком. Он има изузетан интерес и дар за портрет, при чему уз префињени лирски сензибилитет, остварен на портретима својих ближњих, показује и осећање за драматику збивања која избија са ликова приказаних у суровим биткама.
У селу Опарић и његовој околини, подстакнута делом Јанка Брашића , јавља се плејада млађих самоуких сликара и вајара. Они сликају средину из које су поникли. На сликама доминира лирски пејсаж села. Стилизобане падине брежуљака, крошње расцветалог дрвећа, виногради, куће и путељцисликани су често дводимензионално, попут таписерија. Богата и раскошна природа Левча, приказана на платнима његових сликара подсећа на свет из бајки у којем постоји само лепота и радост живљења.
У токовима који су покренути у Опарићу, уз стваралачки континуитет самоуких ликовних уметника Србије на простору Поморавског краја, осведочена је љубав према родној земљи. Поетичност краја и чаролија која избија из сваке крошње расцветалог дрвета, или сцене пастирице у живописној ношњи окруженој стадом јагањаца, некада се дословно употпуњује исписаним стиховима поезије, шареним словима на слици, протканим попут тканица.
У освит једног сасвим новог времена у којем је поезије све мање, Опарић са својим ликовним ствараоцима плени топлотом искрености.
